Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić se suočava sa sistematskim problemima u vlastitom dvorištu, ali umjesto da rješava probleme vlastite države, Vučić uživljen u srednjovjekovnu ulogu “vladara svih Srba” pokušava da kontroliše pravne i političke procese u Bosni i Hercegovini.
Vučić je vjerovatno navikao da u državi kao što je Srbija on ima potpunu kontrolu ne samo nad političkim procesima nego i pravosudnim sistemom, tako da ne čudi da pokušava da izvrši utjecaj na postupke koji su pokrenuti protiv odmetnutog rukovodstva Republike Srpske.
U svome posljednjem, redovnom, uplitanju, Vučić se odlučio da komentariše i mandat međunarodne misije EUFOR-a, što je direktan udar na sigurnosnu arhitekturu Bosne i Hercegovine izgrađenu na osnovama Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Vučić je tako poručio da je za Srbiju ogroman problem potjernica koja je raspisana za Dodikom, Viškovićem i Stevandićem i da će o tome razgovarati s Evropljanima, kako bi pronašli način da se spuste tenzije.
U narednim danima Vučić bi se u Briselu trebao sastati sa rukovodstvom Evropske unije Ursulom von der Leyen, Antonijom Costom i Martom Kos, ali nejasno je na koji bi način i rukovodstvo EU moglo da “spusti tenzije” bez da brutalno naruši pravni sistem Bosne i Hercegovine.
Nezavisnost pravosuđa je jedan od ključnih preduvjeta koje bi Bosna i Hercegovina morala ispuniti na putu ka Evropskoj uniji.
Vučić je zatim kazao i da bi hapšenje Dodika, Stevandića i Viškovića bilo “potpuna katastrofa”.
“Nadam se da niko nije toliko lud da tako nešto pokuša uraditi, a samo čekam da vidim da li je EUFOR dobio tu potjernicu, takav nalog ili ne. Ako su dobili, to je potpuna katastrofa. Preko noći možemo da završimo u potpunoj katastrofi i zato moramo da damo sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnost”, rekao je Vučić.
Mandat EUFOR-a u Bosni i Hercegovini nije ograničen samo na “osiguravanje stabilnosti”, nego uključuje i obavezu očuvanja cjelovitosti, suvereniteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine.
Vučić govoreći o “katastrofi” koja prijeti Bosni i Hercegovini zapravo izvrće teze jer takvim narativom on prebacuje odgovornost na one koji su zaduženi za provođenje zakona sa onih koji svojim ponašanjem izazivaju krizu.
Upravo Vučić, Dodik i kamarila u javni prostor guraju riječi kojima se izazivaju loše emocije i oblikuje mentalno stanje nacije. Naime govoreći “da ne žele sukob” u javnom prostoru se oblikuje priča o mogućnosti sukoba, a to je upravo što žele da postane tema kako bi se s ciljem sprečavanja “većeg zla” u trenutnom komplikovanom sigurnosnom i političkom momentu za Evropu njima izašlo u susret i trajno osakatile institucije i pravni sistem Bosne i Hercegovine.
Ne treba sumnjati da će Vučić u razgovorima u Briselu pokušati da se predstavi kao “mirotvorac”, ali iako je mir ultimativni cilj i s objektivne tačke gledišta teško je vjerovati da bi mogao biti ozbiljnije ugrožen, mir ne smije biti izgovor za uništavanje države. Oni koji govore o “održavanju mira i sprečavanju sukoba” su zapravo oni koji sukobe uključuju u javni diskurs s krajnjim ciljem ostvarivanja rušilačkih političkih planova.
(Klix.ba)
