Bosna i Hercegovina suočava se sa sve većim pritiskom da ubrza zelenu tranziciju kako bi ispunila međunarodne obaveze i uskladila se s evropskim standardima. Iako debate o prelasku s uglja na obnovljive izvore energije traju godinama, rokovi se stalno odlažu. BiH bi mogla biti podložna plaćanju posebne CO2 takse od 1. januara 2026. godine, ukoliko ne postigne napredak u ovom sektoru.
Prema Damiru Miljeviću iz Centra za održivu energetsku tranziciju (ReSET), Bosna i Hercegovina trenutno proizvodi 53% električne energije iz uglja, dok samo 7% dolazi iz obnovljivih izvora poput vjetra i sunca. Ipak, zemlja ima ogroman potencijal za povećanje udjela zelene energije. Miljević smatra da bi se potrošnja električne energije u zemlji mogla u potpunosti pokriti energijom iz obnovljivih izvora, uz mogućnost izvoza viška struje.
Elvir Zlomušica, univerzitetski profesor i član ANUBiH, ističe da termoelektrane, koje proizvode tri četvrtine struje u BiH, nisu usklađene s EU politikama. On smatra da bi povećanje kapaciteta vjetroelektrana i solarnih postrojenja značajno unaprijedilo energetsku situaciju u zemlji.
Federalna ministrica turizma i zaštite okoliša, Nasiha Pozder, naglašava da BiH gubi dragocjeno vrijeme ako ne iskoristi priliku da se pridruži EU. Usklađivanje s evropskim zakonodavstvom donijelo bi brojne benefite, uključujući pristup fondovima za zelenu tranziciju i ekonomski razvoj. BiH ima potencijal za postizanje energetske nezavisnosti kroz obnovljive izvore, ali politička volja i efikasnija implementacija zakona su ključni faktori za uspjeh.
